Једно поље друмског моста лежи срушено у Дунаву, његови решеткасти носачи савијени су у воду, а коловоз је нагнут надоле за њима. Петроварадин затвара далеку обалу: дуги низови касарни тврђаве стоје дуж литице, сатни торањ се издиже иза њих, а Доњи град се пружа лево дуж обале са својом црквом. Ближа обала је голи муљ и шут, са нагнутим стубом чије жице и даље прелазе преко празнине.
О овом месту
Мост краљевића Томислава био је први стални друмски мост преко Дунава између Новог Сада и Петроварадина. Подигнут је између 1921. и 1928. године, и отворио је булевар дуж којег се Нови Сад ширио доле ка реци и повезао град са Петроварадином на супротној обали. Водена капија петроварадинског доњег града и дунавска утврђења срушени су почетком двадесетих година да би му се ослободио простор. Југословенске снаге су минирале мост 1941. године, немачки окупатори су га обновили, а разорен је поново приликом њиховог повлачења 1944. године; замена подигнута на истом прелазу после рата названа је по маршалу Титу. На фотографијама се од осталих речних прелаза града разликује по шиљатим украсним врховима дуж решеткасте конструкције, силуету која подсећа на будимпештанске мостове.
- Датум
- 1941–1945
- Координате
- 45.25463, 19.85729
- Извор
- Fortepan
- Заслуге
- Fortepan / Dr. Zoltán Iván
- Лиценца
- CC BY-SA 4.0
- Величина
- 6851 × 4391 px
Отвори на целој мапи ›