Воловска кола поређана су у низу дуж неуређеног пута поред погона, свака иза пара светлих волова дугих рогова, са шупама погона и округлим опекарским димњаком иза њих.
О овом месту
Краљевска угарска свилара у Новом Саду била је једна из низа фабрика подигнутих у оквиру државног свиларског програма који је Пал Безереди водио од 1880, уз погоне у Панчеву, Толни, Ђеру, Коморану, Новом Кнежевцу, Мохачу, Бекешчаби и Лугожу. Програм је подигао годишњи род чаура у земљи са неколико тона на две хиљаде, а до 1905. Угарска је по свили стајала трећа у Европи, после Италије и Француске. Фабрике су запошљавале жене и девојке, а разгледница овде показује целу радну снагу новосадске куће постројену у дворишту, у марамама и кецељама; дом за оне које су долазиле изван града отворен је у Новом Саду 1914. Свила се сместила у алмашком крају Подбаре, где је погон био познат као Свилара, а бојадисаоница се рачунала као највећа фабрика свиле у Угарској. Занат се у том крају одржао до седамдесетих година, на фабричком земљишту су шездесетих година подигнуте високе стамбене зграде, а једна сачувана зграда данас служи као културни центар.