Приватна копија без потписа и без штампарске ознаке. Четворица од шесторице стоје у белим једноделним летачким комбинезонима са кожним капама, наочарима подигнутим на чело и малом платненом ознаком на грудима, један је у дугом кожном мантилу, а двојица са стране носе службене блузе и равне војничке капе, један од њих у јахаћим панталонама и чизмама. Летелица иза њих је двокрилац са деветоцилиндричним звездастим мотором без оплате и дрвеном елисом са два крака, на чијој главчини стоји произвођачева налепница; иза њих зјапе отворена врата хангара.
О овом месту
Новосадско војно летелиште лежало је на западној ивици града, на равници код Сајлова која је касније добила име Југовићево. Град је земљиште уступио 1912. године на захтев аустроугарског генералштаба, а летелиште је отворено ваздухопловним митингом у мају 1913. године, испрва као травнате стазе и једанаест дрвених хангара, док су зидани хангари, радионице и касарне дошли 1916. године. Српска ескадрила долетела је из Француске у новембру 1918. године, и наредне две деценије летелиште је било средиште војног ваздухопловства нове југословенске државе, дом прве пилотске школе, школа за обуку резервних официра, осматрача и механичара и команде ваздухопловства, све док се она 1936. године није преселила у Земун; 1927. године добило је име по ваздухопловном официру Јовану Југовићу. Немачки бомбардери погодили су га у априлу 1941. године, окупатори су положили бетонску писту од 800 метара, а после рата је летелиште изгубило сврху док је град растао преко њега, па је Југовићево остало као име стамбеног насеља.
- Датум
- 1933
- Координате
- 45.26034, 19.79934
- Извор
- Јавни интернет извор
- Лиценца
- Јавно власништво
- Величина
- 2720 × 1814 px
Отвори на целој мапи ›