Два овална умеци одштампана су на небу изнад главног приказа, а разгледница не именује ниједан од њих: један приказује официра у тамној блузи са шест или више одликовања и грудном звездом, други ваздухопловца у мекој летачкој капи који гледа преко ивице отвореног кокпита. Испод њих стоји хангар са бачвастим сводом, оплаћен даскама, са стакленом траком на врху и радионичким анексом на крају, отворених врата померених уназад. Шест двокрилаца извучено је на траву, а око петнаест људи у униформи поређано је испред њих.
О овом месту
Новосадско војно летелиште лежало је на западној ивици града, на равници код Сајлова која је касније добила име Југовићево. Град је земљиште уступио 1912. године на захтев аустроугарског генералштаба, а летелиште је отворено ваздухопловним митингом у мају 1913. године, испрва као травнате стазе и једанаест дрвених хангара, док су зидани хангари, радионице и касарне дошли 1916. године. Српска ескадрила долетела је из Француске у новембру 1918. године, и наредне две деценије летелиште је било средиште војног ваздухопловства нове југословенске државе, дом прве пилотске школе, школа за обуку резервних официра, осматрача и механичара и команде ваздухопловства, све док се она 1936. године није преселила у Земун; 1927. године добило је име по ваздухопловном официру Јовану Југовићу. Немачки бомбардери погодили су га у априлу 1941. године, окупатори су положили бетонску писту од 800 метара, а после рата је летелиште изгубило сврху док је град растао преко њега, па је Југовићево остало као име стамбеног насеља.
- Датум
- 1923
- Координате
- 45.26034, 19.79934
- Извор
- Јавни интернет извор
- Лиценца
- Јавно власништво
- Величина
- 1625 × 1031 px
Отвори на целој мапи ›