Ручно колорисан гравирани план, у целини натписан искључиво на немачком. Насеља на новосадској обали нису именована сопственим именима, већ по томе ко је у њима живео, једно као хрватско село, а друго као швапско село, док оно што је постало Нови Сад нигде на листу не носи сопствено име. Прелаз је означен као два бродска моста, редут је именован напољу у реци, а тврђава је разложена на кастел, град, хорнверк и кронверк и унутрашњи ретраншман, са капелом и мајуром на отвореном земљишту испод ње.
О овом месту
Варош на десној обали Дунава, наспрам Новог Сада, окупљена око своје велике тврђаве. Римска тврђава звана Кусум стајала је овде у 1. веку, а средњовековна варош први пут се помиње 1237. године као Peturwarod (Pétervárad). Османлије су је заузеле 1526. године после двонедељне опсаде, а у деведесетим годинама 17. века коначно је припала Хабзбурзима, поставши гарнизонски град Петроварадин; принц Еуген Савојски поразио је 1716. године османску војску под њеним зидинама. Барокно Подграђе и даље стоји испод зидина тврђаве. Дуго управљан одвојено од Новог Сада, Петроварадин је изгубио свој последњи засебан општински статус када га је градски статут из марта 2019. године у потпуности припојио Граду Новом Саду.
На разгледници
2 Schiffbrucken / Croaten Dorff / Schwabendorff / Insel Schanz / Schloß / Statt / Horn Cron und Werck / Das innere Retranchement / Capell / Meyerhoff
2 brodska mosta / Hrvatsko selo / Švapsko selo / Ostrvski šanac / Zamak / Grad / Rogovi, kruna i predutvrđenje / Unutrašnje utvrđenje / Kapela / Majerhof
- Датум
- 1700-е
- Координате
- 45.25000, 19.86700
- Извор
- Јавни интернет извор
- Лиценца
- Јавно власништво
- Величина
- 1600 × 1200 px
Отвори на целој мапи ›