Богојављенски крст стоји лево на свом постољу, унутар гвоздене ограде са светиљком на сваком углу, напољу на коловозу где Змај Јовина пресеца Светозара Милетића. Трамвај са једном мотком за струју иде средином улице поред жена у дугим сукњама и широким шеширима, а са обе стране су над излозима разапете тенде. Крст је 1910. премештен пред Владичански двор да би се ослободио простор за трамвајске шине, па је ово међу последњим призорима на његовом првобитном месту.
О овом месту
Кичма старог града, која води од Трга слободе до Владичанског двора. Преименована је чешће него било која друга улица у Новом Саду. Почела је као Главна улица, Hauptgasse, једно време после буне звала се Магазински сокак, па је под мађарском управом после 1867. постала Fő utca, а затим Kossuth Лајос утца у последњим деценијама аустроугарске власти. Између ратова била је Краља Петра И, под ратном окупацијом преименована је по Мусолинију, после ослобођења опет Краља Петра И, па Маршала Тита, пре него што се усталила као Змај Јовина, по песнику Јовану Јовановићу Змају. Најстарија кућа у њој је број 28, Код белог лава, саграђена 1720. и међу првим кућама на спрат у граду. Данас је пешачка, са радњама, књижарама и кафићима. Једно упозорење за свакога ко слику датира по њеном натпису: име Kossuth није остало везано за ову улицу. Милетићева, стари Лебарски сокак, носила га је током мађарске окупације од 1941. до 1944, па разгледницу са Kossuth улицом треба прво датирати да би се могла сместити.