Велики двокрилац испуњава кадар унутар хангара од валовитог лима, а на оба репна крилца је по велики тамни крст, војна ознака тог времена. Кровни светларници хангара бацају светле правоугаонике светлости иза затега и крилних подупирача авиона. Фотографија документује градски ратни аеродром 1917. године.
О овом месту
Новосадско војно летелиште лежало је на западној ивици града, на равници код Сајлова која је касније добила име Југовићево. Град је земљиште уступио 1912. године на захтев аустроугарског генералштаба, а летелиште је отворено ваздухопловним митингом у мају 1913. године, испрва као травнате стазе и једанаест дрвених хангара, док су зидани хангари, радионице и касарне дошли 1916. године. Српска ескадрила долетела је из Француске у новембру 1918. године, и наредне две деценије летелиште је било средиште војног ваздухопловства нове југословенске државе, дом прве пилотске школе, школа за обуку резервних официра, осматрача и механичара и команде ваздухопловства, све док се она 1936. године није преселила у Земун; 1927. године добило је име по ваздухопловном официру Јовану Југовићу. Немачки бомбардери погодили су га у априлу 1941. године, окупатори су положили бетонску писту од 800 метара, а после рата је летелиште изгубило сврху док је град растао преко њега, па је Југовићево остало као име стамбеног насеља.