Радничка комора на углу улица: модернистички блок чија је степенишна кула обложена тракастом опеком, застакљена по средини и окруњена јарболом за заставу. Високо на бочном крилу налази се округли прозор, а крило се каскадно спушта до нижег дела од опеке са заобљеним забатом, док се дуж фронта према булевару нижу радње под равним надстрешницама. Младо дрвеће стоји поред непоплочаног коловоза, изнад су разапете жице, а човек са шеширом стоји у подножју куле. Драгиша Брашован је победио на конкурсу за зграду, која је грађена од 1929. и отворена 5. јула 1931. године; данас је позната као Раднички дом Светозар Марковић. Ниски каскадни завршетак припада првобитном пројекту, а Ђорђе Табаковић је 1940. године на тој страни саградио вишу доградњу.
О овом месту
Булевар краљице Марије пробијен је 1928. године кроз источни руб старог града, као прилаз новом мосту краљевића Томислава, и то је улица која се данас зове Булевар Михајла Пупина. Његово пробијање значило је рашчишћавање терена између центра и реке: црква Светог Јована Непомука, која је стајала код Брукшанца, малог утврђења које је чувало понтонски мост, срушена је због тога. Булевар је добио име по краљици Марији, супрузи краља Александра И, а изгубио га је после Другог светског рата, када је преименован по физичару Михајлу Пупину. Отворио је линију дуж које је град коначно досегао Дунав.
- Датум
- 1931-1940
- Координате
- 45.25401, 19.85269
- Извор
- Јавни интернет извор
- Лиценца
- Јавно власништво
- Величина
- 1873 × 1577 px
Отвори на целој мапи ›