Мала фотографија са назубљеном ивицом, снимљена уздуж челичне хале чији је кров разваљен, тако да дневна светлост продире кроз пукотине међу решеткастим носачима и кроз застакљени горњи венац изнад. На бетонском поду лежи изгорели костур авиона: крило огољено до ребара и рамењача, оплата мотора лево са великим белим бројем, хоризонтални стабилизатор десно који још држи светло обојену површину, и дугачак низ увијене конструкције иза њега. Шут и поцепани лимови расути су по поду испред. Задњи зид хале стоји са избијеним прозорским отворима.
О овом месту
Новосадско војно летелиште лежало је на западној ивици града, на равници код Сајлова која је касније добила име Југовићево. Град је земљиште уступио 1912. године на захтев аустроугарског генералштаба, а летелиште је отворено ваздухопловним митингом у мају 1913. године, испрва као травнате стазе и једанаест дрвених хангара, док су зидани хангари, радионице и касарне дошли 1916. године. Српска ескадрила долетела је из Француске у новембру 1918. године, и наредне две деценије летелиште је било средиште војног ваздухопловства нове југословенске државе, дом прве пилотске школе, школа за обуку резервних официра, осматрача и механичара и команде ваздухопловства, све док се она 1936. године није преселила у Земун; 1927. године добило је име по ваздухопловном официру Јовану Југовићу. Немачки бомбардери погодили су га у априлу 1941. године, окупатори су положили бетонску писту од 800 метара, а после рата је летелиште изгубило сврху док је град растао преко њега, па је Југовићево остало као име стамбеног насеља.
- Датум
- 1941
- Координате
- 45.26034, 19.79934
- Извор
- Europeana /1090/MNMMUSEUM1700063
- Заслуге
- Hungarian National Museum via Europeana
- Лиценца
- CC BY-NC-SA 4.0
- Величина
- 459 × 618 px
Отвори на целој мапи ›