Картица је заглављена именом града штампаним великим словима, српски латиницом без мађарске или немачке верзије, па је ово права фотографска разгледница из доба Краљевине. Гледана с тврђаве изнад, цела доња варош је маса стрмих црепних кровова и високих циглених димњака, из које се под својом луковичастом капом уздиже барокни звоник фрањевачке цркве. Испод кровова озидана дворишта спољних утврђења спуштају се до дрвореда на шеталишту уз воду, а супротна обала је ниска и индустријска, са фабричким димњацима и шупама и правим путем који од прелаза одлази у унутрашњост.
О овом месту
Варош на десној обали Дунава, наспрам Новог Сада, окупљена око своје велике тврђаве. Римска тврђава звана Кусум стајала је овде у 1. веку, а средњовековна варош први пут се помиње 1237. године као Peturwarod (Pétervárad). Османлије су је заузеле 1526. године после двонедељне опсаде, а у деведесетим годинама 17. века коначно је припала Хабзбурзима, поставши гарнизонски град Петроварадин; принц Еуген Савојски поразио је 1716. године османску војску под њеним зидинама. Барокно Подграђе и даље стоји испод зидина тврђаве. Дуго управљан одвојено од Новог Сада, Петроварадин је изгубио свој последњи засебан општински статус када га је градски статут из марта 2019. године у потпуности припојио Граду Новом Саду.
На разгледници
Petrovaradin
Petrovaradin.
- Датум
- 1920-е
- Координате
- 45.25000, 19.86700
- Извор
- Јавни интернет извор
- Лиценца
- Јавно власништво
- Величина
- 1882 × 1224 px
Отвори на целој мапи ›