Две жене стоје испред улаза у Корзо, један од најранијих сталних биоскопа у Новом Саду, у дворишту комплекса Својина на данашњој Змај Јовиној 4. Мала слободностојећа зграда првобитно је подигнута 1901. као фотографски атеље по пројекту који потписује Антон Тикмајер, а касније је пренамењена за биоскоп. Истраживања развоја кинематографије у Новом Саду датирају отварање Корза у 1912. Његова сала постала је важно место у раној филмској култури града и везује се за премијеру локално снимљеног филма Лопов-детектив Владимира Тотовића. Фотографија приказује украшену улазну фасаду биоскопа са српским ћириличним натписом изнад три лучна отвора.
О овом месту
Кичма старог града, која води од Трга слободе до Владичанског двора. Преименована је чешће него било која друга улица у Новом Саду. Почела је као Главна улица, Hauptgasse, једно време после буне звала се Магазински сокак, па је под мађарском управом после 1867. постала Fő utca, а затим Kossuth Лајос утца у последњим деценијама аустроугарске власти. Између ратова била је Краља Петра И, под ратном окупацијом преименована је по Мусолинију, после ослобођења опет Краља Петра И, па Маршала Тита, пре него што се усталила као Змај Јовина, по песнику Јовану Јовановићу Змају. Најстарија кућа у њој је број 28, Код белог лава, саграђена 1720. и међу првим кућама на спрат у граду. Данас је пешачка, са радњама, књижарама и кафићима. Једно упозорење за свакога ко слику датира по њеном натпису: име Kossuth није остало везано за ову улицу. Милетићева, стари Лебарски сокак, носила га је током мађарске окупације од 1941. до 1944, па разгледницу са Kossuth улицом треба прво датирати да би се могла сместити.