Два рана моторна омнибуса стоје уз ивичњак испред дугачког малтерисаног прочеља градског артеског купатила. Ближе возило је бочно отворен шарабан на дрвеним точковима са паоцима, са равном кровном надстрешницом на танким стубићима, возачем и униформисаним човеком напред и осликаним натписом који тече дуж панела испод прозора. Други је затворен омнибус са дугим низом прозора низ бок. Око оба су се окупили људи, међу њима жене са широким шеширима и неколико деце, а једна прилика се нагиње са прозора на спрату зграде да гледа. Купатило је отворено 1910. године на земљишту на којем се 1897. године наишло на воду богату јодом, и водило је сопствени моторни превоз да претплатнике вози до града и натраг.
О овом месту
Јодом богата минерална вода наиђена је овде 1897. године током бушења за пијаћу воду близу Футошке шуме. Бања је грађена од 1908. и отворена 1910. године, а њене главне зграде у сецесијском стилу пројектовао је будимпештански архитекта Имре Франчек. Комплекс, који је укључивао хотел Парк и купатило, проширен је 1931. године и остао је познато одмаралиште све до шездесетих година; његов централни базен затворен је 1977. године. Зграде данас смештају Специјалну болницу за реуматске болести, једину специјализовану реуматолошку установу у Војводини, а читав комплекс заштићен је као културно-историјска целина.
- Датум
- око 1910
- Координате
- 45.24982, 19.82854
- Извор
- Јавни интернет извор
- Лиценца
- Јавно власништво
- Величина
- 1240 × 666 px
Отвори на целој мапи ›