Висок стуб уличне светиљке уздиже се са калдрме пред зградом, а по поплочаном тргу стоје људи. Натпис је на мађарском и немачком, без српског, што разгледницу смешта пре 1918, а обе верзије зграду називају градском кућом, а не већницом.
О овом месту
Градска кућа, у Новом Саду и данас позната као Магистрат, стоји на Тргу слободе наспрам католичке цркве и више од једног века смешта градску управу. Звање потиче из 1748. године, када је насеље тада звано Петроварадински шанац уздигнуто у слободан краљевски град, али је првих век и по магистрат изнајмљивао једну зграду за другом по вароши. Где нова кућа треба да стоји било је предмет спора: Светозар Милетић и његове присталице желели су је у крају у којем су живели Срби, католици су је желели на главном тргу, наспрам своје цркве, и католици су победили. Ђерђ Молнар, који за посао није узео хонорар, више пута је прерађивао своје планове и делимично се угледао на градску кућу у Грацу; Карл Лерер и Јожеф Цоцек саградили су је између 1893. и 1895. године. То је неоренесансна палата правоугаоне основе са куполом на сваком углу и торњем са балконом над средином, чије прочеље носи алегоријске фигуре грчких богиња новосадског вајара Јулија Анике, а свечану салу јој је осликао Павле Ружичка. У торњу је некада висило ватрогасно звоно Матилда, које је претопљено у рату.