Висока угаона зграда носи трбушасту куполу на тамбуру изнад обликованог забата, у атици је картуша, а преко приземља је ћирилицом исписана апотека. Њен дуги кров се пружа иза. Испред ње стоје ниске приземне куће са црепним крововима и малтерисаним зидом, уз ивичњак чекају аутомобил и мотоцикл, а група деце прелази празан коловоз на јаком сунцу.
О овом месту
Трифковићев трг је узан правоугаони трг у старом језгру Новог Сада, дуг отприлике 108, а широк 17 метара, уређен преко затрпаног некадашњег рукавца Дунава и доведен у садашњи облик средином 19. века. Више је пута мењао име: Јарчев трг, затим Улица Доброг пастира, потом Позоришни трг по позоришту које је на њему стајало, Деаков трг око 1900. године по мађарском државнику Ференцу Деаку, Трг Косте Трифковића после Првог светског рата, поново Деаков трг под ратном окупацијом, и Трифковићев трг од ослобођења 1944. године. Коста Трифковић, рођен у Новом Саду 1843. године, био је писац комедија и један од оснивача књижевног часописа Јавор; умро је у тридесетдругој години. Грађанска дворана из 1871. године, коју је пројектовао Ђерђ Молнар, стајала је насред трга и смештала је прво позориште у Новом Саду све док није срушена 1892. године упркос протесту јавности.