Оба штампана натписа су на мађарском и приписују зграду омладинској организацији Левенте, како ју је назвала мађарска управа између 1941. и 1944. Преко атике су сачувана испупчена слова, али су у овом отиску прегруба да би се прочитала. Прочеље од цигле и стакла, улазни блок са колонадом и висок стуб рефлектора над спортским тереном поред њега сви су још како су и саграђени, дакле ништа није било измењено до тренутка када јој је окупација променила име.
О овом месту
Соколски дом подигнут је између 1934. и 1936. године по пројекту Ђорђа Табаковића, на захтев новосадског огранка соколског гимнастичког покрета, и убраја се међу најзначајнија модернистичка здања његове каријере. Освећен је као Народни дом краља Александра И, име одштампано на разгледницама из 1938. године, а настао је највећим делом заслугом Игњата Павласа, начелника бачког соколског округа, чије име данас носи улица. Иза цигланог и стакленог прочеља налазили су се гимнастичка дворана, свлачионице са купатилима, велика сала за приредбе и скупове, сале за састанке, простор предвиђен за соколски музеј и ресторан у подруму, а уз њу је истовремено уређено и спортско игралиште. Током мађарске окупације од 1941. до 1944. године разгледнице га преименују у Levente-otthon, дом омладинског корпуса Левенте, а зграда данас смешта Позориште младих, најстарије луткарско позориште у Србији.