Жене са марамама седе са корпама и ручним колицима производа дуж десне стране улице Лајоша Кошута док коловоз празан води ка куполастој згради у даљини. Висок украшен угаони блок са забатним поткровљем испуњава леву страну слике, његово приземље издато радњама под њиховим тендама.
О овом месту
Кичма старог града, која води од Трга слободе до Владичанског двора. Преименована је чешће него било која друга улица у Новом Саду. Почела је као Главна улица, Hauptgasse, једно време после буне звала се Магазински сокак, па је под мађарском управом после 1867. постала Fő utca, а затим Kossuth Лајос утца у последњим деценијама аустроугарске власти. Између ратова била је Краља Петра И, под ратном окупацијом преименована је по Мусолинију, после ослобођења опет Краља Петра И, па Маршала Тита, пре него што се усталила као Змај Јовина, по песнику Јовану Јовановићу Змају. Најстарија кућа у њој је број 28, Код белог лава, саграђена 1720. и међу првим кућама на спрат у граду. Данас је пешачка, са радњама, књижарама и кафићима. Једно упозорење за свакога ко слику датира по њеном натпису: име Kossuth није остало везано за ову улицу. Милетићева, стари Лебарски сокак, носила га је током мађарске окупације од 1941. до 1944, па разгледницу са Kossuth улицом треба прво датирати да би се могла сместити.