Картуша је на немачком и назива насеље преко Дунава рашком вароши, што је једини назив који будући Нови Сад добија било где на листу. Белешка у подножју наводи да је поделу те вароши 1748. године спровео Дворски комесаријат, да све што је обојено црвено припада Војсци, а све што је опрано жутом бојом Коморској управи, и даје размерник у хватима. Река је исписана дуж свог тока на немачком, са стрелицама за смер струје, а на обали Новог Сада нацртана је ружа ветрова.
О овом месту
Варош на десној обали Дунава, наспрам Новог Сада, окупљена око своје велике тврђаве. Римска тврђава звана Кусум стајала је овде у 1. веку, а средњовековна варош први пут се помиње 1237. године као Peturwarod (Pétervárad). Османлије су је заузеле 1526. године после двонедељне опсаде, а у деведесетим годинама 17. века коначно је припала Хабзбурзима, поставши гарнизонски град Петроварадин; принц Еуген Савојски поразио је 1716. године османску војску под њеним зидинама. Барокно Подграђе и даље стоји испод зидина тврђаве. Дуго управљан одвојено од Новог Сада, Петроварадин је изгубио свој последњи засебан општински статус када га је градски статут из марта 2019. године у потпуности припојио Граду Новом Саду.
На разгледници
Plan von der Festung PETERWARDEIN sambt der über der Donau ligenden Rätzen-Stadt / DONAU STROHM / 200 Klaffern
Plan tvrđave Petrovaradin zajedno sa Račkim gradom koji leži preko Dunava. Dunavski tok. 200 hvati.
- Датум
- 1745
- Координате
- 45.25000, 19.86700
- Извор
- Јавни интернет извор
- Лиценца
- Јавно власништво
- Величина
- 570 × 800 px
Отвори на целој мапи ›