Поглед се пружа са висине преко куполастог угла Гранд хотела Mayer ка реци и граду који се простире дуж њене далеке обале, са једним црквеним торњем који се издиже изнад далеких кровова. Разгледница је натписана на мађарском и немачком.
О овом месту
Хотел на североисточној страни главног трга, до Новосадске штедионице. Зграда је подигнута 1892. у еклектичком маниру са неоренесансним детаљима, два спрата под куполом, средишња осовина фланкирана удвојеним полустубовима, а фасада носи венце од гранчица и плодова, сатирске главе и палмете над прозорима првог спрата и женске главе у шкољкама над прозорима другог. Стоји на плацу на коме је од средине осамнаестог века била кафана, а потом хотел Зелени венац. Емерих Мајер био је међу њеним власницима, а Лазар Дунђерски ју је купио 1916. Постала је хотел Слобода 1947. и Дом армије 1953, а Српско народно позориште играло је у сали Слободе. Велика народна скупштина Војводине заседала је у згради 1918. Заштићена је као споменик културе од великог значаја.
Разгледнице су хотел и штедионицу продавале заједно под двоструким натписом, Такарекпензтар ес Гранд Хотел и Sparkasse унд Гранд Хотел, па две зграде деле веома много кадрова. У приземљу је радила пивница, исписана на три језика као Sorcsarnok, Пивара и Bierhalle.