Трг овде није отворена калдрма, већ формални врт кружних леја и вијугавих стаза, са низом фијакера са кровом поређаних дуж његовог руба и белим спомеником на постољу у једном углу. Ред тезги са платненим крововима пружа се целом дужином црквене бочне стране, а трамвајске шине се вијугају кроз отворени простор поред једног трамваја и једног аутомобила. Градска кућа показује свој торањ са балконима преко врта, а неоготски звоник виђен је одозго.
О овом месту
Главни трг Новог Сада, испланиран док је варош у 18. веку добијала облик. Под Аустроугарском носио је име цара Фрање Јосифа; после 1918. постао је Трг ослобођења, а после Другог светског рата Трг слободе. Неоренесансна Градска кућа (1893-1895) и неоготичка црква Имена Маријиног (1893-1894, са торњем од 72 метра) гледају се преко њега, обе по пројекту архитекте Ђерђа Молнара. Палата Танурџић на тргу уследила је 1933. Бронзани споменик Светозару Милетићу од седам метара, рад Ивана Мештровића, подигнут је 1939, сакривен је током ратне окупације и враћен на трг крајем 1944.
- Датум
- 1920
- Координате
- 45.25512, 19.84502
- Извор
- Јавни интернет извор
- Лиценца
- Јавно власништво
- Величина
- 800 × 573 px
Отвори на целој мапи ›