Фотографска разгледница снимљена са уличног угла поред Владичанског двора приказује висок камени прикрсни крст на постољу, са путоказом причвршћеним за његову основу који путницима показује правац ка Szabadki и Зомбору. Трамвајске шине пролазе кроз калдрмисану раскрсницу у првом плану, а угаона зграда са својим лучним прозорима и гвозденим балконима стоји иза. Разгледницу је издао новосадски продавац писаћег прибора Урбан Игнац и његов син.
О овом месту
Најстарији сачувани јавни споменик у Новом Саду. Крст од ружичастог мермера висок око пет метара, из друге половине осамнаестог века. Стајао је издвојен на коловозу, на раскрсници данашњих улица Змај Јовине и Светозара Милетића, поред некадашњег бунара Саве Вуковића, на постољу са овалним рељефом и унутар гвоздене ограде са лампама на угловима. Оштећен је у бомбардовању 1849. године, а обновила га је Марија Трандафил 1867. године.
Крст је стајао на три места, и то које од њих фотографија показује датира саму фотографију. На раскрсници је стајао од краја осамнаестог века до 1910. године, када је померен јер су кроз његово место полагане трамвајске шине. Од 1910. до 1957. године стајао је испред Владичанског двора, на почетку исте улице. Од 1957. године стоји у порти Саборне цркве Светог Георгија. Слика са крстом на раскрсници је дакле из времена пре 1910. године, а она са њим пред двором пада између 1910. и 1957. године. Цео пут износи нешто више од сто метара ка северу, дуж једне једине улице.
Лако се меша са Спомеником Светог Тројства, који је стајао на главном тргу и овде има своју одредницу. Стуб је био далеко већи, отприлике 15 до 20 метара према пет метара овог крста, и никада није померан. На фотографији овај крст стоји унутар гвоздене ограде са лампама на угловима, на постољу носи једноставан овални медаљон, а на врху му је голи распети крст. Стуб нема ограду, а носи облаке, главе херувима, стојеће фигуре на угловима и венце, са крстом на врху, који се из даљине може прочитати као други мали споменик у даљини.