Понтонски мост који полази са новосадске обале ка Петроварадину, његови повезани чамци носе дашчани коловоз са оградама, а тврђава на својој стени иза са заставом над Горњим градом. Торањ цркве стоји међу дрвећем лево на далекој обали.
О овом месту
Пре него што је овде стајао иједан стални мост, Нови Сад и Петроварадин били су спојени дрвеним понтонским мостом положеним преко Дунава на храстовим пловцима. Прелази овакве врсте користили су се од краја седамнаестог века, а први стални мост потиче из 1788; био је познат као Хагенов мост, по официру барону фон Хагену, који га је пројектовао по узору на један у Манхајму. Постављала га је сваког пролећа понтонирска јединица стационирана у Петроварадину и дизала га пре првог леда, а средњи део могао је да се извуче у страну да пропусти речни саобраћај. Кола су плаћала мостарину док је све што се носило руком пролазило бесплатно, становници два града прелазили су без наплате, а сезона се сваке године отварала руковањем градоначелника Новог Сада и команданта тврђаве. Мост је последњи пут уклоњен 1918, када су почели радови на сталном прелазу који је постао мост кнеза Томислава.