Два уска пљосната чамца на мирној води, човек клечи да весла даљи, а други седи на веслима ближег, који је извучен празан поред. Преко воде град се пружа дуж ниске обале иза голог дрвећа, торањ Цркве Имена Маријиног слева и други торањ здесна.
О овом месту
Подбара је један од најстаријих делова Новог Сада и лежи североисточно од старог центра, између Темеринске улице, канала Дунав-Тиса-Дунав и реке. Населили су је 1718. године сељаци из Алмаша, који су напустили своју мочварну земљу и начинили нови дом на ивици Петроварадинског шанца, поред велике баре; бара је крају дала име, а досељеници друго, Алмашки крај. Прве куће биле су од плетера облепљеног блатом и покривене трском, а крај је остао сиромашан и омаловажаван од трговаца из центра, што је један од разлога због којих су његови људи кренули да подигну највећу православну цркву у граду, Алмашку цркву освештану 1797. године. Бара је исушена пошто је 1875. године ископан канал, а земљиште је постало пашњак, па затим прва индустријска зона града, која је шездесетих година двадесетог века измештена и замењена високим стамбеним блоковима.