Колона војника силази са понтонског моста на новосадску обалу, неки у кошуљама носећи своје ранчеве, док други стоје уз рукохват и гледају у воду. Повезани понтони пружају се ка другој обали где се град слабо назире, а тешка дрвена скела стоји десно од пристана. Издао Ј. Сингер, дворски фотограф.
Издао Josef Singer
О овом месту
Пре него што је овде стајао иједан стални мост, Нови Сад и Петроварадин били су спојени дрвеним понтонским мостом положеним преко Дунава на храстовим пловцима. Прелази овакве врсте користили су се од краја седамнаестог века, а први стални мост потиче из 1788; био је познат као Хагенов мост, по официру барону фон Хагену, који га је пројектовао по узору на један у Манхајму. Постављала га је сваког пролећа понтонирска јединица стационирана у Петроварадину и дизала га пре првог леда, а средњи део могао је да се извуче у страну да пропусти речни саобраћај. Кола су плаћала мостарину док је све што се носило руком пролазило бесплатно, становници два града прелазили су без наплате, а сезона се сваке године отварала руковањем градоначелника Новог Сада и команданта тврђаве. Мост је последњи пут уклоњен 1918, када су почели радови на сталном прелазу који је постао мост кнеза Томислава.
На разгледници
Pétervárad és Ujvidék / Verlag J. Singer, Hoffotograf.
Petrovaradin i Novi Sad. Izdanje J. Singera, dvorskog fotografa.
- Датум
- пре 1918
- Координате
- 45.25463, 19.85729
- Извор
- Јавни интернет извор
- Лиценца
- Јавно власништво
- Величина
- 1641 × 1051 px
Отвори на целој мапи ›