Трамвајске шине пружају се низ поплочану улицу ка витком неоготичком црквеном торњу у даљини. Велика заобљена модерна зграда са много прозорских поља стоји десно, а пешаци и аутомобил користе улицу.
О овом месту
Танурџићева палата стоји на месту где се спајају улице Змај Јовина, Модене и Илије Огњановића, са дужом страном дуж Модене. Наручио ју је новосадски трговац и добротвор Никола Танурџић, а архитекта Ђорђе Табаковић победио је на конкурсу за пројекат; подигнута је између 1933. и 1934. године на плочи од армираног бетона дебелој један метар, постављеној зато што песковито тло иначе не би носило тежину. Њене чисте, неукрашене линије чине је најјаснијим примером рационалне архитектуре под утицајем Баухауса у граду, а у себи је обједињавала четрнаест радњи у приземљу, тридесет шест станова изнад, стан од 300 квадратних метара за породицу и биоскоп Rex, који се убрајао међу најсавременије у Краљевини Југославији, уз хотел Rex додат 1939. године. Палата је национализована 1946. године и делимично враћена наследницима Танурџића 2012. године.