Варош виђена преко Дунава са сремске стране, са ниском зеленом обалом од дрвећа и кућица испред и водом која испуњава цео први план. Изнад дрвећа хоризонт носи висок торањ цркве Имена Маријиног у средини, а дуж њега се нижу православни торњеви са куполама, витак димњак налик минарету и торањ Градске куће. Чамчарница и привезана равна барка налазе се лево на ближој обали.
О овом месту
Римокатоличка жупна црква Имена Маријиног стоји наспрам Градске куће преко Трга слободе и највећа је црква у Новом Саду. Заменила је цркву из осамнаестог века на истом месту, која је изгорела и изгубила торањ у бомбардовању 12. јуна 1849. године; поправке су оставиле грађане незадовољнима, па је град 1891. године одлучио да поруши стару зграду и почне изнова. Ђерђ Молнар је 1892. године нацртао планове и одбио сваки хонорар, а извођачи Стефан Гусек и Карл Лерер довршили су грађевину у новембру 1893. године под његовим надзором, при чему је позлаћени крст постављен на торањ у октобру 1894. Реч је о тробродној неоготичкој базилици од жуте фасадне цигле, дугој 52 и широкој 25 метара, са торњем од 72 метра, витражима из пештанских радионица и кровом од црепа Zsolnay, постављеним после пожара који га је 1904. године изнутра уништио. Нови Сад је зове катедралом, што она није: седиште бискупије је у Суботици. Из захвалности за бесплатан пројекат, жупа је поставила Молнарову бисту у нишу испод хора.
- Датум
- 1924
- Координате
- 45.25563, 19.84571
- Извор
- Јавни интернет извор
- Лиценца
- Јавно власништво
- Величина
- 1682 × 1020 px
Отвори на целој мапи ›